Poslednji put ažurirano: 28.11.2024
Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta. Ukoliko se nađemo kao učesnici u saobraćajnoj nezgodi, veoma je važno da u tom trenutku postupimo smireno, staloženo, ispravno i u skladu sa zakonom i etikom. Saobraćajna nezgoda je veoma specifičan i stresan događaj. Radi se o svakodnevnoj pojavi, koja može da zadesi i najopreznijeg učesnika u saobraćaju. Činjenica je da se nikada ne zna, ko se nalazi za drugim volanom i u kakvom je stanju. Motorna vozila su po svojoj pravnoj prirodi opasne stvari, te se kod pitanja odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom istih primenjuje institut objektivne odgovornosti.
ŠTA JE TO OSIGURANJE OD AUTOODGOVORNOSTI?
Osiguranje od autoodgovornosti propisano je zakonom i sklapa se za svako registrovano vozilo koje učestvuje u saobraćaju o čemu se izdaje polisa koja predstavlja dokaz o zaključenom ugovoru. Ono pokriva odgovornost vlasnika polise za štete pričinjene trećim licima i ima sledeća dva cilja:
- da zaštiti osiguranika u slučaju saobraćajne nezgode
- da zaštiti oštećenog, tako što će mu isplatiti naknadu štete koju mu je prouzrokovala saobraćajna nezgoda.
Na ovaj način pružena je zaštita kako oštećenom, koji može svoja potraživanja po osnovu naknade štete direktno da naplati od solventnog osiguravajućeg društva, tako I samim korisnicima I vlasnicima motornih vozila pod uslovom da nisu svojom krivicom izgubili pravo iz ugovora o obaveznom osiguranju.
Prema Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, svi vozači motornih vozila, vlasnici polisa osiguranja od autoodgovornosti, obavezni su da u vozilu imaju primerak Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, koji se dobija uz registraciju vozila i dužni su da ga pokažu na zahtev ovlašćenog službenog lica. To je standardan obrazac koji se koristi na teritoriji čitave Evrope i validan je umesto policijskog izveštaja u slučaju manjih materijalnih šteta u saobraćajnim nezgodama gde nema povređenih lica, a gde su se učesnici saglasili (dogovorili) o odgovornosti za nastanak nezgode.
KO IMA PRAVO NA NAKNADU ŠTETE?
Ukoliko niste skrivili predmetnu saobraćajnu nezgodu, već ste iz iste izašli kao oštećeno lice imate pravo da potražujete pre svega materijalnu, a zatim i nematerijalnu štetu.
Pored samog oštećenog, pravo na nadoknadu imaju roditelji, dete, supružnik i brat, odnosno sestra oštećenog, za duševne bolove koje trpe ukoliko dođe do smrtnog slučaja oštećenog u saobraćajnoj nesreći. Suvozač koji je pretrpeo telesne povrede takođe ima pravo na naknadu nematerijalne štete, da li od osiguranja vozača koji je skrivio istu, ili od trećeg lica, odnosno njegovog osiguranja. Takođe, ukoliko kao biciklista ili pešak pretrpite povredu od strane putničkog ili teretnog vozila, takođe ostvarujete pravo na naknadu štete.
KOJE VRSTE ŠTETE POSTOJE?
Oštećeni saobraćajnom nezgodom može potraživati od osiguranja naknadu materijalne štete koja se ogleda u vidu (popravke vozila, eventualne izgubljene zarade-naknada koja pripada oštećenom koji tokom privremene sprečenosti za rad nije bio sposoban da obavlja svoje redovne obaveze te zbog toga nije ostvario zaradu koja bi mu inače pripadala, troškova lečenja itd.), kao i naknadu nematerijalne štete koja se ogleda u novčanoj naknadi koju možete da potražujete na ime pretrpljenog straha, bola, duševnog bola na ime umanjenja opšte životne aktivnosti i naruženosti.
U kojim slučajevima se gube prava iz osiguranja?
Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:
1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;
2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;
3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;
4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;
5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;
6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;
7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.
Gubitak prava iz osiguranja nema uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu štete.
OD KOGA POTRAŽIVATI NAKNADU ŠTETE AKO JE UČINALAC NEPOZNAT?
Kada je štetnik nepoznat, odgovornost za nastalu štetu pod određenim uslovima snosi Udruženje Osiguravača Srbije. Uslov za naknadu štete jeste da su oštećena lica pretrpela povrede, odnosno nematerijalnu štetu. Udruženje osiguravača Srbije će takođe biti odgovorno i u slučaju kada je štetnik prouzrokovao saobraćajnu nezgodu upravljajući neregistrovanim vozilom.
Jako je bitno napomenuti da u slučaju upravljanja neregistrovanim vozilom štetnik neće biti oslobođen od obaveze da naknadi štetu. Naprotiv, nakon što Udruženje osiguravača Srbije isplati pravičnu naknadu oštećenim licima, istaknuće regresni zahtev štetniku koji je upravljao neregistrovanim motornim vozilom. Isto važi i za nepoznatog štetnika čiji se identitet naknado sazna.
KAKO TEČE PROCEDURA NAPLATE ŠTETE?
Oštećena lica najpre upućuju odštetni zahtev u pismenoj formi, sa kratkim opisom događaja, Osiguravajućem društvu štetnika u kom prilažu sve neophodne dokaze (medicinska dokumentacija, zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode/službena beleška, očitana lična karta itd) i priloge kako bi pokrenuli postupak za naknadu štete. Ovaj postupak je po definiciji miran (vansudski) postupak, a koji se okončava zaključenjem vansudskog poravnanja.
Društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva utvrdi osnov I visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete I da isplati naknadu. Ukoliko odštetni zahtev nije kompletan, društo za osiguranje je dužno da se u roku od 8 dana pismeno obrati podnosiocu zahteva I zatraži kompletiranje dokumentacije. Osiguranje može oštećenom da isplati nesporni deo, a da nakon dostave kompletne medicinske dokumetacije po završetku lečenja oštećenog isplati I konačni ostatak. Isplata po iznesenoj ponudi, s druge strane, ne obavezuje oštećenog da zaključi pismeno vansudsko poravnanje. Nepotpisivanjem poravnanja, oštećeni i dalje ima mogućnost da sudskim putem potražuje veći iznos od dobijenog u postupku pred osiguravajućim društvom ukoliko se utvrdi da postoji razlika u obračunu (u praksi je nepisano pravilo da osiguravajuća društva isplaćuju niže novčano obeštećenje od onog koji oštećenom zaista I pripada). Oštećena lica mogu podneti tužbu radi naknade štete protiv odgovornog osiguravajućeg društva u roku od 3 godine od dana nastanka saobraćajne nezgode. Važno je napomenuti da oštećena lica gube mogućnost pokretanja sudskog postupka kada potpišu vansudsko poravnanje budući da se odredbama istog konstatuje da nemaju dalje potraživanja i da se odriču daljeg potraživanja po osnovu nastale nezgode.
