Poslednji put ažurirano: 7.3.2025
NAKNADA ŠTETE ZA NEOSNOVANO LIŠENJE SLOBODE
Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode predstavlja novčanu satisfakciju za lice lišeno slobode bez pravnog osnova. Sloboda čoveka je neprikosnovena i kao takva uzdignuta do nivoa ljudskih prava. Ustav Republike Srbije u članu 27. garantuje pravo na slobodu i bezbednost. Lišenje slobode je dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.
Neosnovano lišenim slobode u smislu člana 584. Zakona o krivičnom postupku smatra se lice:
- Koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom.
- Koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje postupka krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne.
- Koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena.
- Koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
KOJIM PROPISIMA JE REGULISAN OVAJ INSTITUT?
Licu koje je neosnovano lišeno slobode povređena su brojna ustavna i zakonska prava, od kojih su najvažnija pravo na slobodu i bezbednost iz čl. 27 Ustava RS i pravo na slobodu kretanja iz čl. 39 Ustava RS. Takođe, članom. 35 Ustava Republike Srbije predviđeno je pravo na rehabilitaciju i naknadu štete. Stavom 1. čl. 35 Ustava propisano je da ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.
Ustavom je predviđeno i da zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete. Dva elementarna zakona koji regulišu naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode su Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o obligacionim odnosima.
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast naknade štete i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
MATERIJALNA I NEMATERIJALNE ŠTETA
Naknada štete nastale neosnovanim lišenjem slobode uvek glasi na određeni novčani iznos. Naknada nematerijalne štete predstavlja satisfakciju (zadovoljenje kojim se ublažavaju poremećaji u psihičkoj sferi). Sud prilikom odmere novčanog iznosa uzima u obzir član 200. Zakona o obligacionim odnosima, u kojem je propisano da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Materijalna šteta predstavlja štetu koja se takođe izražava u novcu. Ovaj vid štete se javlja prilikom neosnovanog lišenja slobode. Najrasprostranjeniji vid materijalne štete prilikom neosnovanog lišenja slobode jeste zarada koju je oštećeni u radnom odnosu ostvarivao, a nije bio u mogućnosti da je ostvaruje za vreme za koje je bio neosnovano lišen slobode. Takođe, ukoliko je lice neosnovano lišeno slobode izdržavalo neko lice dok je bilo na slobodi, a njegovim pritvaranjem je izdržavano lice moralo da angažuje i plati drugo lice, taj novčani iznos se po pravilu takođe dosuđuje sudskom presudom.
Kriterujumi koje sud svakako uzima u obzir prilikom odmeravanja novčane naknade su objektivni (dužina boravka u pritvoru, uslovi boravka u pritvoru, vrsta krivičnog dela koje je oštećenom stavljeno na teret, interesovanje javnosti za tok krivičnog postupka i dr,) i subjektivni (životna dob oštećenog, ranija osuđivanost, porodično stanje, zanimanje i dr.)
POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ŠTETE
Zakonik o krivičnom postupku u čl. 588-591 propisuje postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete. Oštećeni je dužan da se prvo obrati Ministarstvu za poslove pravosuđa zahtevom radi postizanja sporazuma o postojanju štete i visini i vrsti naknade. U zahtevu koje upućuje ministarstvu, neophodno je da oštećeno lice navede novčani iznos za koji smatra da je pravičan spram nastale štete. O zahtevu odlučuje komisija za naknadu štete čiji se sastav i način rada uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Tek nakon što zahtev podnet Ministarstvu ne bude usvojen, odnosno ukoliko Ministarstvo o njemu ne odluči u roku od 3 meseca, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete. U sudskom postupku radi naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode pasivno je legitimisana Republika Srbija.
ZASTARELOST PRAVA NA NAKNADU ŠTETE
Pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud – od dana prijema odluke apelacionog suda.
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast naknade štete i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
