Gubitak bliske osobe donosi emotivno težak period, ali i obavezu rešavanja imovinskopravnih odnosa kroz ostavinski postupak. Jedan od najvažnijih trenutaka u ovom postupku jeste davanje nasledničke izjave.
Iako na prvi pogled deluje kao čista formalnost, naslednička izjava nosi trajne i neopozive pravne i finansijske posledice. Zbog toga je od ključne važnosti da pre odlaska kod javnog beležnika tačno znate šta ova izjava znači i koje opcije imate na raspolaganju.
Šta je naslednička izjava i kako se daje?
Naslednička izjava je formalna izjava volje lica koje je pozvano na nasleđe (na osnovu zakona ili testamenta) kojom se ono izjašnjava da li prihvata nasleđe ili ga se odriče. Ova izjava se daje u ostavinskom postupku:
- Usmeno na zapisnik pred javnim beležnikom (ili sudom) koji vodi postupak.
- U formi pismene isprave, koja mora biti overena (solemnizovana) kod javnog beležnika i dostavljena organu koji vodi postupak (posebno korisno ako naslednik živi u inostranstvu ili je sprečen da lično prisustvuje).
Koje opcije imate na raspolaganju?
Kada vas javni beležnik pozove da date nasledničku izjavu, pred vama su tri osnovna izbora:
1. Prihvatanje nasleđa (Pozitivna naslednička izjava)
Dajući ovu izjavu, postajete vlasnik (ili suvlasnik) imovine koja čini zaostavštinu. Imovina prelazi na vas u trenutku smrti ostavioca, a ovom izjavom se to pravo definitivno potvrđuje.
2. Odricanje od nasleđa (Negativna naslednička izjava)
Ukoliko ne želite da nasledite imovinu (npr. zbog visokih dugova ostavioca ili ličnih razloga), možete dati izjavu o odricanju. U tom slučaju, posmatra se kao da nikada niste ni bili naslednik, a vaš deo se raspoređuje na ostale naslednike prema zakonskim pravilima.
3. „Odricanje u korist određenog naslednika“ (Česta nedoumica!)
U praksi se često čuje: „Odričem se u korist sestre/brata.“ Sa pravne tačke gledišta, ovo nije odricanje od nasleđa, već prihvatanje nasleđa i njegovo istovremeno ustupanje (poklanjanje) tom nasledniku. Ova razlika je izuzetno važna iz dva razloga:
- Poreski tretman: Ovakav potez se tretira kao ugovor o poklonu i može podleći plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava ili poreza na poklon (zavisno od stepena srodstva).
- Odgovornost za dugove: Budući da ste se tehnički prihvatili nasleđa pa ga ustupili, i dalje možete odgovarati za dugove ostavioca.
Zlatna pravila nasledničke izjave
Da biste izbegli neugodna iznenađenja, obratite pažnju na sledeća osnovna pravila zakona o nasleđivanju:
1. Naslednička izjava je NEOPOZIVA.
Kada jednom date nasledničku izjavu – priču ne možete vratiti nazad. Ne možete se predomisliti i reći: „Ipak bih želeo svoj deo.“ Izjava se može pobijati pred sudom jedino u izuzetnim slučajevima, ako je data pod uticajem prevare, prinude, pretnje ili u zabludi.
2. Nema uslovljavanja i delimičnog prihvatanja
Ne možete dati nasledničku izjavu pod uslovom (npr. „Prihvatam ako brat uradi to i to“) niti na određeni rok. Takođe, nasleđe se prihvata ili odbija u celini – ne možete prihvatiti stan, a odbiti dugove ili neku manje atraktivnu imovinu.
3. Odgovornost za dugove ostavioca
Ako prihvatite nasleđe, prihvatate i obavezu da namirite dugove koje je ostavilac imao u trenutku smrti. Međutim, zakon štiti naslednike pravilom da naslednik odgovara za dugove samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako se u potpunosti odreknete nasleđa, niste dužni da plaćate nikakve dugove ostavioca.
4. Šta biva sa vašim potomcima ako se odreknete?
Ako se odreknete nasleđa, vaš deo po pravilu prelazi na vaše potomke (vašu decu), kao da ste vi umrli pre ostavioca. Ako želite da se odreknete nasleđa i u svoje ime i u ime svojih potomaka, to morate izričito naglasiti u svojoj izjavi.
Saznanje više (Pro tip): Ukoliko se odričete nasleđa i u ime svoje maloletne dece, za takvu izjavu je često potrebna saglasnost nadležnog Organa starateljstva (Centra za socijalni rad), jer se time raspolaže imovinom maloletnika.
Šta ako ne date izjavu u postupku?
Ako ste uredno pozvani od strane javnog beležnika, a ne odazovete se pozivu niti pošaljete pismenu izjavu, zakon primenjuje pretpostavku prihvatanja. Smatraće se da ste se prihvatili nasleđa i postupak će se okončati donošenjem rešenja o nasleđivanju kojim se proglašavate za naslednika.
Praktičan savet pre davanja izjave
Pre nego što pred beležnikom izgovorite čuveno „prihvatam“ ili „odričem se“, uradite sledeće:
- Istražite finansijsko stanje ostavioca: Proverite da li postoje neplaćeni krediti, komunalni dugovi, hipoteke ili druga dugovanja.
- Proverite poreske posledice: Posebno ako planirate ustupanje svog dela drugom nasledniku.
- Konsultujte stručnjaka: Ako je situacija u porodici složena ili je zaostavština opterećena dugovima, razgovor sa advokatom pre odlaska na ostavinsku raspravu spasiće vas nepotrebnih troškova i stresa.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Visina takse zavisi od vrednosti zaostavštine i definisana je Javnobeležničkom tarifom. Sama overa izjave van ročišta ima fiksnu tarifu, dok se naknada za vođenje ostavinskog postupka obračunava prema ukupnoj vrednosti imovine.
Da. Ako živite u inostranstvu, ne morate dolaziti na ostavinsku raspravu. Nasledničku izjavu možete overiti u nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu (ambasadi ili konzulatu) Srbije ili kod lokalnog notara (uz overu Apostille pečatom, u zavisnosti od države) i poslati je poštom beležniku u Srbiji.
Naslednici prvog naslednog reda (deca i bračni drug) oslobođeni su plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Naslednici drugog naslednog reda (roditelji, braća i sestre) plaćaju porez po stopi od 1,5%, dok ostali srodnici i treća lica plaćaju 2,5%.
Dato naslednička izjava važi i za naknadno pronađenu imovinu. Ako ste se prihvatili nasleđa u osnovnom postupku, automatski se smatrate naslednikom i na naknadno pronađenim nepokretnostima ili računima, bez potrebe za ponovnim davanjem izjave.
Autor: Advokat Milan Predojević
