Poslednji put ažurirano: 28.11.2024
Zakonski imovinski režim poznaje dve vrste imovine bračnih supružnika, zajedničku imovinu koja pripada bračnim supružnicima nepodeljeno i posebnu imovinu, kod koje postoji imovinskopravna samostalnost.
ŠTA JE TO POSEBNA IMOVINA?
Posebna imovina je sve što je stečeno pre braka i svaki supružnik samostalno raspolaže svojom posebnom imovinom. Dakle, sva imovina dobijena na poklon, nasleđena od roditelja, kupljena od zarade ili stečena na bilo koji drugi način pre ulaska u brak, čini posebnu imovinu kojom supružnik samostalno raspolaže. Međutim, posebna imovina može se sticati i za vreme braka, i to na više načina. Tako posebna imovina može biti ono što je dobijeno poklonom, nasleđem, deobom zajedničke imovine, sredstvima iz posebne imovine (npr. kupovina automobila novcem dobijenim iz nasledstva), ali i prihodima iz posebne imovine, ukoliko ti prihodi nisu nastali radom drugog supružnika za vreme trajanja bračne zajednice. Takođe, stvari koje služe jednom supružniku za ličnu upotrebu, a nisu nesrazmerno velike vrednosti u odnosu na zajedničku imovinu čine njegovu posebnu imovinu (nakit, odeća, obuća, tašne, itd.).
ŠTA JE TO ZAJEDNIČKA IMOVINA?
Zajednička imovina je ona imovina koja je stečena radom u toku trajanja zajednice života u braku/vanbračnoj zajednici. Zajednička svojina je posebna imovinsko-pravna kategorija. Kod zajedničke svojine postoje dva titulara svojine sa neopredeljenim delovima. To znači da oba supružnika imaju pravo svojine na celoj, nepodeljenoj stvari sa odredivim, ali neodređenim udelima.
ŠTA JE TO DEOBA ZAJEDNIČKE IMOVINE?
Deoba zajedničke imovine podrazumeva utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela.
Deoba zajedničke imovine može se vršiti u toku trajanja braka kao i posle njegovog prestanka (razvod braka ili smrt supružnika). Sama deoba može biti SPORAZUMNA i SUDSKA. Takođe, postoje FIZIČKA i CIVILNA deoba zajedničke imovine. Fizička deoba podrazumeva podelu nepokretnosti na dve odvojene stambene jedinice. U slučaju da to nije moguće, vrši se civilna deoba. Tada sud donosi odluku da se stvari ili nekretnine prodaju, a novac podeli u skladu sa udelima suvlasnika-supružnika. Sama prodaja se tada vrši u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Nedostatak civilne deobe jeste u tome što ako se predmetna nepokretnost ili pokretne stvari ne prodaju iz prvog pokušaja, u drugom pokušaju im se znatno snižava cena.
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast porodičnog prava i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
SPORAZUMNA DEOBA
Sporazumna deoba predstavlja deobu zajedničke imovine supružnika gde supružnici zaključuju sporazum o deobi u obliku javnobeležnički potvrđene isprave.
Zadatak advokata, kao punomoćnika jedne od strana, jeste svakako sačinjavanje takvog sporazuma, a u kojem se između ostalog navodi koji su to predmeti zajedničke imovine, njihova vrednost i način na koji će ih supružnici podeliti – civilno, fizički ili deobom uz isplatu. Svakako jedna od mogućnosti jeste da celokupna zajednička imovina koju su supružnici stekli može postati posebna imovina jednog od njih, naravno uz adekvatnu isplatu. Sporazum o deobi zajedničke imovine, da bi bio punovažan, mora biti overen (solemnizovan) od strane javnog beležnika.
SUDSKA DEOBA
Pored sporazumne deobe, u našem zakonodavstvu prisutna je i SUDSKA DEOBA. Sudsku deobu vrši nadležni sud i ona postoji onda kada supružnici nisu u stanju da sporazumno regulišu svoje imovinske odnose. Sud uvek pretpostavlja da su udeli u zajedničkoj imovini jednaki, te ukoliko jedan od supružnika smatra da to nije tako, na njemu je da dokaže suprotnu tvrdnju.
Okolnosti i činjenice koje sud uzima u obzir prilikom utvrđivanja udela jesu ostvareni prihodi supružnika, vođenje poslova u domaćinstvu, staranje o deci i druge okolnosti koje mogu pružiti verodostojan prikaz celokupnog činjeničnog stanja.
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast porodičnog prava i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
