Ustav Republike Srbije sadrži osnovne garancije prava na rad i njegovu zaštitu. Ustav
garantuje bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme,
dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i pravo na pravnu
zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.
Radno pravo je široka pravna oblast, a najznačajniji zakonski propisi koji regulišu ovu pravnu granu su: Zakon o radu, Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ali i mnogi drugi. Svakako najznačajniji izvor za radno pravo je Zakon o radu koji predstavlja opšti propis i ukoliko neko pitanje iz radnog prava nije posebnim zakonom drugačije uređeno primenjivaće se neposredno Zakon o radu.
Izvori radnog prava koji su ispod zakona su podzakonski akti. Za radne odnose od podzakonskih akata najveći značaj imaju kolektivni ugovori. Postoje opšti kolektivni ugovori, granski kolektivni ugovori i kolektivni ugovori kod poslodavca pri čemu mora postojati uskađenost između njih. Zakon je regulisao da kolektivni ugovori moraju biti u skladu sa zakonom. U slučaju da odredbe kolektivnog ugovori nisu u skladu sa zakonom primenjuju se neposredno zakonske odredbe.
Konačno izvore radnog prava predstavljaju i ugovori o radu koji moraju biti usklađeni sa kolektivni ugovorima i Zakonom o radu a ukoliko nisu onda se primenjuju odredbe višeg pravnog akta. Ugovorima o radu se detaljno regulišu radni odnosi između konkretnih poslodavaca i njihovih zaposlenih. Jedna od oblasti rada advokatske kancelarije Milan Predojević je sastavljanja kolektivnih ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu kao pojedinačnih pravnih akata.
