Poslednji put ažurirano: 18.8.2025
Naknada štete zbog povrede na radu
Povreda na radu predstavlja telesno oštećenje koje je pretrpeo zaposleni, a u uzročno-posledičnoj vezi je sa obavljanjem posla.
Pod povredom na radu Zakon o zdravstvenom osiguranju podrazumeva:
- povredu osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma
- Povredu koju je zaposleni pretrpeo na poslovima na kojima nije raspoređen, ali ih obavlja u interesu poslodavca
- Povreda koju osiguranik pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla
- Oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koja je osiguran ili u vezi sa njim
Povredom na radu, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i:
- povreda prouzrokovana koju osiguranik – zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen
- povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom
- oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim
Dakle, možemo zaključiti da institut povrede na radu reguliše više zakona u pozitivnopravnom sistemu.
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu na radu, kao i pravo na zdravstvenu zaštitu. S obzirom da svako pravo zaposlenog mora biti praćeno adekvatnom obavezom poslodavaca, ZOR propisuje da je poslodavac obavezan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad na takav način da se obezbedi i očuva bezbednost i zaštita života i zdravlja na radu.
Članom 119 Zakona o radu je predviđeno da je poslodavac dužan da isplati zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionaknog oboljenja.
Isto tako, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana obaveza poslodavca da zaposlene osigura od povreda na radu radi obezbeđivanja naknade štete.
Kako se utvrđuje povreda na radu?
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije 24 časa od nastanka povrede, prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.
Dalje, poslodavac je obavezan takođe da popuni izveštaj o povredi na radu, a sve u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrazac izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju.
Tako popunjen izveštaj poslodavac dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je zaposleni pregledan, a sve u roku od 24 časa od upisa podataka. Nakon toga, lekar koji je pregledao zaposlenog unosi potrebne podatke u izveštaj i isti dostavlja poslodavcu kako bi poslodavac izveštaj prosledio Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast radnog prava i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
Kada odgovara poslodavac?
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom, prema članu 164. Zakona o radu.
Da bi zaposleni imao pravo na naknadu štete zbog povrede na radu, nastala šteta mora biti u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca.
Vrste odgovornosti poslodavca
Odgovornost poslodavca može biti:
- Objektivna odgovornost
- Subjektivna odgovornost
Poslodavac odgovora objektivno, dakle čak i kada nije kriv, ako je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću jer se smatra da šteta potiče od te stvari odnosno delatnosti, izuzev ako poslodavac dokaže da one nisu bile uzrok štete.
Dakle, ukoliko:
- poslodavac obavlja opasnu delatnost
- tokom rada zaposleni rade na mašinama i uređajima koje se mogu okarakterisati opasnom stvari
Poslodavac neće odgovorati samo ako dokaže da je povreda kod zaposlenom nastala kao posledica nekog drugog uzroka ili ukoliko dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom zaposlenog ili nekog trećeg lica, koju poslodavac nije mogao da predvidi ili ukloni.
Poslodavac može odgovarati po osnovu krivice (kada nije preduzeo sve radnje za bezbednost zaposlenih na radu), npr, zaposleni izvodi gradjevinske radove i potrebna mu je odgovarajuća zaštitna oprema, ali mu poslodavac istu ne obezbedi.
Važno je napomenuti da zaposleni deo svog radnog vremena provodi i van radnog procesa (odlazak na pauzu ili na obrok). Svakako da povreda na radu može nastati i u takvim situacijama. Šta se dešava ako bi se zaposleni povredio prilikom odlaska na ručak tako što bi se potpleo na stepenicama? Na prvi pogled, ova povreda je nastala za vreme radnog vremena, na radnom mestu kod poslodavca, ali u ovom primeru zaposleni nije bio u procesu rada. Ako poslodavac uspe da dokaže da je zaposleni povredu pretrpeo tako što je on sam načinio propust svojom nepažnjom, i to van procesa rada, onda bi se poslodavac mogao osloboditi od odgovornosti.
Kako da ostvarite svoje pravo?
Ukoliko dođe do povrede na radu i zaposleni pretrpi štetu, poslodavac je dužan da istu naknadi. Međutim, kako ćete ostvariti svoje pravo zavisi od konkretne situacije.
Opcije za ostvarivanje prava:
1. Sporazum poslodavca i zaposlenog
- najbrža opcija
- prednosti se ogledaju u brzom rešavanju spora
- nepostojanje sudskih troškova
Naša je preporuka da svakako i u ovom slučaju angažujete advokata specijalizovanog za oblast radnog prava.
2. Sudski postupak
Ukoliko zaposleni i poslodavac ne mogu da postignu dogovor, zaposleni svoja prava može ostvariti pred nadležnim sudom, podnošenjem tužbe protiv poslodavca.
Rokovi za podnošenje tužbe:
- 3 godine od dana saznanja za povredu
- Krajnji rok: 5 godina od dana nastanka štete
Vrste štete koje se mogu tražiti
Tužbom za naknadu štete zaposleni ima pravo da traži:
- Naknadu materijalne štete – ogleda se u umanjenju imovine ili u izgubljenoj dobiti
- Naknadu nematerijalne štete – za pretrpljene fizičke bolove, strah, kao i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjena životne aktivnosti i naruženosti
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast naknade štete i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
Obaveze zaposlenog
Sasvim je nesporno da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Ovo pravo zaposlenog praćeno je obavezom poslodavca da mu obezbedi bezbedne uslove za rad.
Međutim, poslodavac takođe mora biti zaštićen od nemarnog i neodgovornog ponašanja zaposlenog.
Zakon o radu propisuje da je zaposleni dužan da:
- poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica
- obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu
Dakle, odgovorno i razumno ponašanje zaposlenog jeste preduslov za ostvarivanje prava na naknadu štete pretrpljene usled povrede na radu.
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast naknade štete i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
Ko ima prava na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu?
Pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu imaju:
- zaposleni
- učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi
- lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji odnosno lica na profesionalnoj rehabilitaciji
- lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada
- lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom
- lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac
Obaveza naknada zarade
Pored naknade štete, zaposleni ima pravo i na naknadu zarade.
Iznos naknade zarade:
Za povredu na radu:
- 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad
- ne može biti niža od minimalne zarade
Za povredu van rada:
- 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci
- takođe ne može biti manji od minimalne zarade
Advokatska kancelarija Milan Predojević je usko specijalizovana za oblast naknade štete i stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
