Poslednji put ažurirano: 11.11.2023
Otpremninu možemo definisati s jedne strane kao svojevrsnu nagradu za dugogodišnju lojalnost poslodavcu, dok opet ima elemenata sa druge strane da je okarakterišemo kao socijalnu kategoriju s obzirom da ublažava štetnu posledicu prestanka radnog odnosa koja se ogleda u izostanku zarade.
Zakon o radu propisuje dva slučaja kada je poslodavac dužan da zaposlenom isplati otpremninu:
- Pri odlasku zaposlenog u penziju
- kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom
ISPLATA OTPREMNINE ZAPOSLENOM PRI ODLASKU U PENZIJU
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom, u skladu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade. Šta se to podrazumeva pod prosečnom zaradom? Pod prosečnom zaradom Zakon o radu decidno navodi prosečnu zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku(Republički zavod za statistiku).
Bitno je napomenuti da se pod pojmom dve prosečne zarade podrazumeva dve prosečne bruto zarade, to jest neto zarade uvećane za porez i doprinose na teret zaposlenog.
Dakle, zaposleni ima pravo na otpremninu u slučaju ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju.
Sledeće važno pitanje jeste visina otpremnine. Zakon je tu jasan i navodi najmanji iznos koji poslodavac mora isplatiti zaposlenom pri odlasku u penziju. Međutim, poslodavac može svojim opštim aktom i potonjim ugovorom o radu sa zaposlenim utvrditi veća prava i povoljnije uslove nego što Zakon o radu garantuje, što je opet dobra volja poslodavca.
Advokatska kancelarija Milan Predojević kao usko specijalizovana za ovu pravnu oblast, stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
ISPLATA OTPREMNINE U SLUČAJU PROGLAŠENJA ZAPOSLENOG TEHNOLOŠKIM VIŠKOM
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, ako je otkazni razlog nastupanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla i/ili značajno smanjenje obima posla zakona, zaposlenom isplati otpremninu.
Navedena odredba je imperativnog karaktera budući da je propisan i prekršaj poslodavca i novčana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.
Što se tiče visine otpremnine, ona se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Zaradom u ovom slučaju zakon smatra prosečnu mesečnu zaradu zaposlenog isplaćenu za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Zarada, kao jedno od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa, sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Sledeća odredba Zakona je veoma važna kada je reč o utvrđivanju otpremnine: pod zaradom u navedenom smislu smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Dakle, zakonodavac pod zaradom podrazumeva takozvani „bruto 1“ zaradu zaposlenog. Ona se sastoji od neto zarade i poreza i doprinosa koji se plaćaju na teret zaposlenog (odnosno iz zarade). Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca jer u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu. Opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine. Takođe, zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
U praksi veliki problem predstavlja tumačenje pojma zarade kao i pojmova bruto zarada, “bruto 1” i “bruto 2” zarada.. Pokušaćemo ovim putem da pojednostavimo predmetne nedoumice. Dakle, Bruto zaradu dobijamo kada saberemo neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade zaposlenog. Zaposleni ne dobija na račun kompletnu zaradu koja mu po ugovoru o radu pripada, jer se ona iskazuje zajedno sa porezima i doprinosima. Poslodavac ima obavezu da iz bruto zarade zaposlenog odvoji iznose za poreze i doprinose, u skladu sa zakonskim stopama po kojima se plaćaju, da na račune javnih prihoda plati poreze i doprinose iz zarade, te da neto iznos plati zaposlenom na njegov račun. Poslodavac takođe ima obavezu da na zaradu zaposlenog plati i doprinose na svoj teret.
U praksi, da bi se ovi pojmovi razlučili, bruto zarada zaposlenog, koju čini neto zarada zajedno sa porezom i doprinosima koji se iz zarade plaćaju, naziva se „bruto 1“. Kada se na „bruto 1“ dodaju i doprinosi koje poslodavac plaća iz svojih sredstava dobija se „bruto 2“. Dakle „bruto 1“ se računa po formuli: neto zarada+porez i doprinosi iz zarade. „Bruto 2“ se računa po formuli: neto zarada+porez i doprinos iz zarade+doprinosi na zaradu.
Advokatska kancelarija Milan Predojević kao usko specijalizovana za ovu pravnu oblast, stoji Vam na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice.
