Ugovor o poklonu nepokretnosti

Poslednji put ažurirano: 9.4.2026

Ugovor o poklonu nepokretnosti je jedan od najčešćih načina prenosa vlasništva nad stanom, kućom, poslovnim prostorom ili zemljištem bez naknade. Ako tražite precizne informacije o tome kako se zaključuje, koliki je porez, šta proveriti pre potpisa i kako izbeći sudske sporove  –  na pravom ste mestu

Šta je ugovor o poklonu nepokretnosti?

Ugovor o poklonu nepokretnosti je strogo formalan pravni posao kojim poklonodavac bez naknade prenosi pravo svojine na nepokretnosti (stan, kuća, poslovni prostor, zemljište) na poklonoprimca.

Ugovor mora biti sačinjen u pisanoj formi i overen (solemnizovan) kod javnog beležnika.

Pravo svojine se stiče tek upisom u katastar nepokretnosti, a ne samim potpisivanjem ugovora.

Porez na ugovor o poklonu nepokretnosti

Što se tiče visine poreza kod ovih ugovora naslednici prvog naslednog reda (supružnici i deca) su oslobođeni ovog poreza. Naslednici drugog naslednog reda (roditelji i braća i sestre) plaćaju 1.5% poreza od procenjene vrednosti nepokretnosti. Sva ostala lica plaćaju porez u iznosu od 2.5% odnosno isti porez kao i za druge ugovore o prometu nekretnina.

Šta treba proveriti pre sklapanja ugovora?

Pre sklapanja ugovora neophodno je proveriti pravni status nepokretnosti koja je predmet poklona. Potrebno je videti da li je nepokretnost koja je predmet poklona opterećena teretima i koji su to tereti. 

Na šta obratiti pažnju prilikom zaključenja ugovora o poklonu?

Ono što bi trebalo kod sklapanja ugovora o poklonu nepokretnosti kojima se vrši njihov promet proveriti jeste da li se poklonom povređuje nužni deo ostalih zakonskih naslednika. 

Naslednici kojima je nužni deo povređen mogu podnositi tužbe protiv poklonoprimaca. Nužni nasledni deo predstavlja najčešće polovinu zakonskog pa treba biti obazriv da se ugovorima o poklonu ne povredi ovo pravo.

Uračunavanje poklona u nasledni deo

Pokloni nepokretnosti (stan, poslovni prostor, njiva itd.) se uračunavaju zakonskim naslednicima u njihov nasledni deo. Ovo znači da kada se nekom od zakonskih naslednika pokloni nešto za vreme života ostavioca ovo se njemu uračunava nakon smrti ostavioca u nasledni deo pa će samim tim iz ostavinske mase dobiti manje imovine nekog drugi naslednici.

Kada se uračunavanje ne vrši?

Primena ovog uračunavanja se može sprečiti izjavom poklonodavca. U izjavi poklonodavac treba da navede da izričito želi da se poklon ne uračuna u nasledni deo budućem nasledniku.

Pribavljanje lekarskog uverenja o poslovnoj sposobnosti

Posebno je važno da kada starija lica sklapaju ugovore o poklonu nekretnina pribave i lekarsko uverenje da su zdravstveno potpuno poslovno sposobni (što važi i za testament) da kasnije ugovor o poklonu ne bi bio predmet eventualnog sudskog osporavanja da je učinjen od strane lica koje nije moglo ispravno rasuđivati. Sa priloženim lekarskim uverenjem se šansa za sudski postupak u kome bi se kasnije vršilo osporavanje ugovora o poklonu nepokretnosti svodi na minimum. Ovakva uverenja izdaju veštaci neuropsihijatri.

Raskid ugovora o poklonu nepokretnosti

Kod ugovora o poklonu nepokretnosti važe opšta pravila o raskidu ugovora o poklonu. Razlozi za raskid ugovora o poklonu su neblagodarnost (nezahvalnost) poklonoprimca ili osiromašenje poklonodavca. 

Budući da je ugovor o poklonu nepokretnosti formalan ugovor, raskid ugovora ne može nastupiti prostom izjavom volje poklonodavca. Raskid se mora zahtevati tužbom odnosno sudskim putem u kom postupku treba dokazati razloge za raskid.

Da li je moguć poklon strancu?

Kada su u pitanju pokretne stvari, strana fizička i pravna lica mogu ih dobijati na poklon po istom tretmanu kao i domaća. Kada su u pitanju nepokretnosti, postoje izvesna ograničenja koja su sadržana u Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu.

Strano fizično lice može pod uslovom uzajamnosti dobiti na poklon pravo svojine na stambenoj zgradi ili stanu isto kao i državljanin Republike Srbije. Ukoliko strano fizično ili pravno lice obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije, može pod uslovom uzajamnosti sticati nekretnine koje su mu neophodne za obavljanje delatnosti. O tome da li postoji uzajamnost, odgovor se može zatražiti od ministarstva pravde.

Da li se strancu može pokloniti poljoprivredno zemljište?

Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je predviđeno da državljanin države članice Evropske unije može steći poljoprivredno zemljište ako je najmanje deset godina naseljen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalazi zemljište, obrađuje zemljište koje je predmet pravnog posla najmanje tri godine, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo barem deset godina, i ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti. Ovo lice može najviše steći do 2 ha (hektara) poljoprivrednog zemljišta. Ipak ne može sticati zemljište koje se nalazi u zoni do 10 km od granice, koje pripada ili se graniči sa vojnim postrojenjem i kompleksom, ili se nalazi u zaštitnim zonama oko njih, i u drugo zemljište izuzeto zakonom.

Pravni posao koji je suprotan navedenom je ništav.

Odricanje u korist određenog naslednika

U ostavinskom postupku, moguće je da jedan naslednik ustupi svoj nasledni deo drugom nasledniku. Zakon o nasleđivanju definiše da se po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju pravila o poklonu.

Možemo imati situaciju gde jedan naslednik u ostavinskom postupku iza svog roditelja ustupa svoj nasledni deo svojoj rođenoj sestri, a sestra se prihvata svog naslednog dela, kao i dela koji joj je ustupljen. Dakle jedna sestra postaje naslednik celokupne imovine, i to jednu polovinu dobija kao svoj nasledni deo, a drugu polovinu kao ustupljeni deo (poklon od sestre). Poreska uprava će je osloboditi poreza na prvu polovinu zaostavštine jer se u odnosu na svog roditelja od kog je nasledila prvu polovinu nalazi u prvom naslednom redu, dok će druga polovina biti oporezovana po stopi od 1,5% jer se ista tretira kao poklon od sestre, a u odnosu na sestru se ona nalazi u drugom naslednom redu.

Ukoliko želite da zaključite ugovor o poklonu i time pokažete darežljivost i poštovanje poklonoprimcu, ili pak želite da povratite učinjeni poklon usled nedostatka poštovanja i zahvalnosti na strani poklonoprimca možete se obratiti advokatskoj kancelariji Milan Predojević, kako bi Vaš pravni posao bio punovažan u skladu sa pozitivno-pravnim propisima naše zemlje.

Često postavljana pitanja (FAQ)