Poslednji put ažurirano: 29.3.2026
Ugovor o poklonu je ugovor na osnovu koga poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da će predati u svojinu određenu stvar ili da će mu preneti neko drugo pravo ili da će učiniti kakvu korist na teret svoje imovine bez ikakve naknade. Kod sačinjavanja ovog ugovora može vam pomoći naša advokatska kancelarija.
Pravne osobine ugovora o poklonu
Ugovor o poklonu je dvostrani pravni posao inter vivos (za života) gde se saglasnošću volja vrši prenos određenog prava ili koristi bez ikakve naknade. Po svojoj pravnoj prirodi ugovor o poklonu predstavlja najčešće jednostrano obavezan ugovor i dobročin jer stvara obavezu samo za jednu stranu.
Dalje, Ugovor o poklonu je kumulativan ugovor jer se u trenutku njegovog zaključenja zna koja je strana poverilac a koja je dužnik i kolika je vrednost prestacije. Izuzetno, poklon može biti i aleatoran ugovor ako se u trenutku njegovog zaključenja ne zna vrednost dugovane prestacije (npr. rod povrća).
Ugovor o poklonu se najčešće zaključuje sa trenutnim izvršenjem obaveze npr. (predaja stvari). Moguće ga je zaključiti i kao ugovor sa trajnim izvršenjem obaveze (npr. davanje novca svakog 3 meseca u toku određenog vremenskog perioda).
Poklon je obično motivisan ličnošću poklonoprimca ali je moguće da bude zaključen i bez obzira na svojstva ličnosti. Poklon je kauzalan ugovor. Kauza obaveze poklonodavca je njegova namera da učini poklon.
Ugovor o poklonu je formalan ugovor koji može imati pismenu ili realnu formu. Kod prenosa nepokretnosti ugovor o poklonu mora imati pisanu formu. Kod prenosa pokretnih stvari mora imati realnu formu odnosno za njegov nastanak je neophodna predaja određene stvari.
Kako je regulisan ugovor o poklonu?
Ugovor o poklonu nije regulisan za razliku od većine drugih ugovora Zakonom o obligacionim odnosima. Na ovaj ugovor se primenjuje Srpski građanski zakonik iz 1844.g. a na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donesenih pre 6. aprila 1944. godine i za vreme neprijateljske okupacije.
Koje vrste ugovora o poklonu postoje?
Poklon sa nalogom ili teretom
Poklon sa nalogom ili teretom je takav ugovor o poklonu u kome poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor ukoliko poklonoprimac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica ili ukoliko ne poštuje prava koje je poklonodavac zadržao za sebe.
Mešoviti poklon
Mešoviti poklon je takav poklon gde su ugovorne strane međusobno obavezuju ali tako da veća vrednost prestacije jednog ugovornika predstavlja poklon za drugog ugovornika.
Uzajamni poklon
Uzajamni poklon je takav poklon gde stranke njegovo dejstvo uslovljavaju zaključenjem drugog ugovora o poklonu. U drugom ugovoru o poklonu će uloge stranaka biti obrnuto postavljene.
Nagradni poklon
Nagradni poklon je takav ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na određenoj radnji, zasluzi ili držanju poklonoprimca. Poklon se ovde javlja kao priznanje ili nagrada.
Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti
Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti je takav poklon kod koga je poklon inspirisan time da je poklonoprimac u posebnim odnosima sa poklonodavcem. Ovakav odnos može biti npr. srodnički, bračni ili prijateljski.
Poklon u opštekorisne svrhe
Poklon u opštekorisne svrhe je takav poklon kod koga je namera darežljivosti zasnovana na postizanju neke opšte korisne svrhe.
Poklon za slučaj smrti
Poklon za slučaj smrti je takav ugovor o poklonu kod koga je predaja predmeta poklona odložena do momenta smrti poklonodavca.
Sposobnost ugovaranja
Što se tiče sposobnosti ugovaranja poklonodavac mora biti potpuno poslovno sposoban (stiče se sa 18 godina) dok poklonoprimac može biti i poslovno nesposobno lice. Izuzetno, poklonodavac može biti delimično poslovno nesposobno lice odnosno ono koje je navršilo petnaest godina života ali samo u pogledu imovine koju je steklo svojom zaradom.
Koji su bitni elementi ugovora o poklonu?
Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet poklona i namera da se poklon učini (animus donandi).
Animus donandi (namera da se poklon učini)
Namera da se poklon učini pretpostavlja svest da se iz dobročinstva prenese na drugog pravo svojine ili neko drugo pravo bez ikakve naknade. Besteretnost predstavlja bitan elemenat ugovora o poklonu. Namera da se poklon učini može biti zasnovana na različitim motivima. Motivi mogu biti počev od ličnosti poklonoprimca pa do opšte moralnih i humanih pobuda.
Predmet poklona
Predmet poklona mogu biti pokretne (auto, sat itd) ili nepokretne stvari (stan, njiva, lokal itd), pravo ili određena imovinska korist. Što se tiče stvari, stvar mora biti u pravnom prometu odnosno pravni promet te stvari mora biti dozvoljen. Predmet poklona su stvari koje postoje u momentu zaključenja ugovora. Predmet poklona mogu biti i buduće stvari odnosno stvari koje će tek nastati. Predmet poklona mogu biti i imovinska prava, najčešće potraživanja ali i druga prava npr. autorsko pravo ili pravo plodouživanja.
Predmet poklona može biti i oproštaj duga. Predmet poklona mogu biti i određene imovinske koristi npr. faktički rad koji neposredno uvećava imovinu poklonoprimca. Detaljne informacije šta sve čini predmet poklona vam može dati Advokatska kancelarija Milan Predojević.
Koje su obaveze poklonodavca?
Ugovor o poklonu stvara samo obaveze na strani poklonodavca. Od ovoga ima malih odstupanja kada su u pitanju pokloni sa nalogom i teretom ali ta odstupanja nisu takva da pretvaraju ovaj ugovor u dvostrano obavezan i teretan.
Obaveze predaje stvari ili prenosa prava
Osnovna obaveza poklonodavca je obaveza prenosa određenog prava ili predaje stvari. Predaja stvari pretpostavlja takve radnje gde se poklonoprimcu omogućava da stekne državinu stvari. Najčešće je ovo faktička predaja stvari ali može biti i simbolična npr. predaja ključeva automobila.
Obaveza naknade štete
Poklonodavac u principu ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke stvari. Tačnije poklonodavac će odgovarati ako poklonoprimac pretrpi usled pravnih ili fizičkih nedostataka stvari štetu ako je znao ili prema okolnostima morao znati za te nedostatke.
Raskid ugovora o poklonu
Raskid ugovora o poklonu može biti sporazuman. Ovo je moguće u slučajevima kada je ugovor o poklonu zaključen ali ne i izvršen.
Ugovorom o poklonu se može predvideti i mogućnost jednostranog raskida pod uslovom da se steknu određene okolnosti koje stranke ugovore. Važno je da ove okolnosti nisu suprotne prinudnim propisima.
Nezahvalnost poklonoprimca
Ugovor o poklonu može biti raskinut pre svega usled nezahvalnosti poklonoprimca. Za raskid poklona se traži da ta nezahvalnost (neblagodarnost) bude gruba. Ovde bi svakako spadali slučajevi kada poklonoprimac učini krivično delo prema poklonodavcu.
Izjava o raskidu poklona mora se na siguran i jasan način utvrditi i bilo bi korisno da ima pisanu formu. Ukoliko je reč o poklonu nepokretnosti mora se sudskim putem tražiti raskid. Rok za podnošenje ove tužbe je 3 godine od kada je nezahvalnost iskazana. Pravo na raskid ugovora o poklonu se gasi smrću poklonoprimca, što implicira da se ne može isticati protiv njegovih naslednika.
Povraćaj učinjenog poklona
Kada se ugovor o poklonu raskine, poklonodavac stiče pravo na povraćaj datog. Ako je poklonoprimac otuđio predmet poklona teretnim ugovorom, poklonodavac ima pravo na povraćaj novčane vrednosti tog predmeta.
Osiromašenje poklonodavca
Ukoliko poklonodavac posle učinjenog poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nužnih sredstava za život ili za izdržavanje lica koje je po zakonu dužan da izdržava, isti može raskinuti ugovor o poklonu. Osiromašenje mora biti znatno i takvo da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca.
Razvod ili poništenje braka
Povraćaj predmeta poklona moguće je tražiti i u slučaju razvoda i poništenja braka. Kada je reč o razvodu braka bitno je napraviti distinkciju između običnih manjih prigodnih poklona koji su učinjeni tokom trajanja braka koji se ne mogu povratiti i poklona koji su u nesrazmeri sa vrednošću zajedničke imovine (uglavnom pokloni veće vrednosti) koji se mogu povratiti.
Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.
Povreda prava trećih lica
Česta situacija u praksi jeste da se ugovorom o poklonu povređuju prava trećih lica. U ovim situacijama treća lica mogu tražiti da ugovor o poklonu ne proizvodi dejstvo u odnosu na njih.
Povreda nužnog dela poklonom
Nužni nasledni deo najčešće predstavlja polovinu zakonskog naslednog dela. Ostavilac u ovom delu ne sme raspolagati svojom imovinom tako da nužnim naslednicima povredi pravo, odnosno ako raspolaže nužni naslednici mogu sudskim putem tražiti zaštitu svojih prava.
Povreda prava poverioca učinjenim poklonom
Poverilac poklonodavca može tražiti pod uslovima predviđenim zakonom da se ugovor o poklonu dužnika sa trećim licem oglasi prema poveriocu bez pravnog dejstva u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potraživanja.
Osnovni uslov je da poverilac ne može ostvariti svoje potraživanje iz imovine dužnika. Za uspeh ovakvog zahteva generalno se traži i namera oštećenja poverioca. Ova namera se kod ugovora o poklonu pretpostavlja i ne mora se dokazivati.
Da li se poklon uračunava u nasledni deo?
Važno je napomenuti da se svi učinjeni pokloni zakonskim naslednicima uračunavaju u nasledni deo. Uračunavanje se vrši na taj način što zakonski naslednici kojima ostavilac nije ništa za života poklonio, dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost (vrednost učinjenih poklona) pa se nakon toga ostatak deli među naslednicima.
Koji pokloni se ne uračunavaju?
Ne uračunavaju se pokloni za koji je ostavilac u trenutku kada je učinjen ili kasnije u zaveštanju izjavio da se poklon ne uračunava, ili se to vidi iz okolnosti slučaja.
Kako se računa vrednost poklona?
Prilikom uračunavanja ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja ali prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena.
Ako želite da vam objasnimo kako se uračunavaju pokloni u nasledni deo zakažite sastanak gde će vam advokatska kancelarija Milan Predojević pružiti sve neophodne informacije.
Da li se plaća porez na poklon?
Porez na poklon je detaljno regulisan odredbama Zakona o porezu na imovinu u članovima 14 do 22.
Na šta se plaća porez?
Porez na poklon duguje se kad je predmet ugovora o poklonu: gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.
Šta se izuzima od oporezivanja?
Od oporezivanja poklonom izuzima se poklon udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti, mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, vozila koja nisu motorna, odnosno vozila koja se ne smatraju upotrebljavanim, plovila koja se ne smatraju upotrebljavanim, državnih vazduhoplova, vazduhoplova bez sopstvenog pogona, odnosno vazduhoplova koji se ne smatraju upotrebljavanim, nasleđe, odnosno poklon, ljudskih ćelija, tkiva i organa.
Izuzimanje novca od oporezivanja
Ukoliko poklonoprimac primi od istog lica stvari ili prava u vrednosti do 100.000,00 dinara u jednoj kalendarskoj godini to se izuzima od oporezivanja.
Osnovica poreza
Osnovica poreza na poklon je tržišna vrednost primljene imovine na dan nastanka poreske obaveze. Ovu vrednost utvrđuje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave.
Kada nastaje poreska obaveza?
Poreska obaveza u odnosu na poklon nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, odnosno danom overe izjave ili zaključenja drugog akta po osnovu koga se imovina prenosi bez naknade, a ako nije zaključen u pisanoj formi – danom prijema poklona, osim u slučajevima ustupanja naslednog dela ili fizičke deobe u ostavinskom postupka kada nastaje od pravosnažnosti ostavinskog rešenja.
Ko je oslobođen od plaćanja poreza na poklon?
Lica koja se sa poklonodavcem nalaze u prvom naslednom redu su oslobođena poreza na poklon (Deca, supružnik)
Koliko iznosi poreska stopa kod ugovora o poklonu?
Za lica koja se nalaze u drugom naslednom redu poreska stopa je 1.5% od vrednosti poklona. Što se tiče poreske stope ona iznosi 2.5% za lica koja sa poklonodavcem nisu u srodstvu ili su treći i dalji nasledni red.
Ugovor o poklonu nepokretnosti
Ugovor o poklonu nepokretnosti mora imati pisanu formu, dakle u pitanju je strogo formalan ugovor, gde potpise ugovarača overava odnosno solemnizuje nadležni javni beležnik. Svojima na predmetnoj nepokretnosti stiče se danom upisa u katastar nepokretnosti.
Porez na ugovor o poklonu nepokretnosti
Što se tiče visine poreza kod ovih ugovora naslednici prvog naslednog reda (supružnici i deca) su oslobođeni ovog poreza. Naslednici drugog naslednog (roditelji i braća i sestre) reda plaćaju 1.5% poreza od procenjene vrednosti nepokretnosti. Sva ostala lica plaćaju porez u iznosu od 2.5% odnosno isti porez kao i za druge ugovore o prometu nekretnina.
Šta treba proveriti pre sklapanja ugovora?
Pre sklapanja ugovora neophodno je proveriti pravni status nekretnine koja je predmet poklona. Potrebno je videti da li je nepokretnost koja je predmet poklona opterećena teretima i koji su to tereti.
Na šta obratiti pažnju prilikom zaključenja ugovora o poklonu?
Ono što bi trebalo kod sklapanja ugovora o poklonu nepokretnosti kojima se vrši njihov promet proveriti jeste da li se poklonom povređuje nužni deo ostalih zakonskih naslednika.
Naslednici kojima je nužni deo povređen mogu podnositi tužbe protiv poklonoprimaca. Nužni nasledni deo predstavlja najčešće polovinu zakonskog pa treba biti obazriv da se ugovorima o poklonu ne povredi ovo pravo.
Uračunavanje poklona u nasledni deo
Pokloni nekretnina (stan, poslovni proctor, njiva itd.) se uračunavaju zakonskim naslednicima u njihov nasledni deo. Ovo znači da kada se nekom od zakonskih naslednika pokloni nešto za vreme života ostavioca ovo se njemu uračunava nakon smrti ostavioca u nasledni deo pa će samim tim iz ostavinske mase dobiti manje imovine nekog drugi naslednici.
Kada se uračunavanje ne vrši?
Primena ovog uračunavanja se može sprečiti izjavom poklonodavca. U izjavi poklonodavac treba da navede da izričito želi da se poklon ne uračuna u nasledni deo budućem nasledniku.
Pribavljanje lekarskog uverenja o poslovnoj sposobnosti
Posebno je važno da kada starija lica sklapaju ugovore o poklonu nekretnina pribave i lekarsko uverenje da su zdravstveno potpuno poslovno sposobni (što važi i za testament) da kasnije ugovor o poklonu ne bi bio predmet eventualnog sudskog osporavanja da je učinjen od strane lica koje nije moglo ispravno rasuđivati. Sa priloženim lekarskim uverenjem se šansa za sudski postupak u kome bi se kasnije vršilo osporavanje ugovora o poklonu nepokretnosti svodi na minimum. Ovakva uverenja izdaju veštaci neuropsihijatri.
Raskid ugovora o poklonu nepokretnosti
Kod ugovora o poklonu nepokretnosti važe opšta pravila o raskidu ugovora o poklonu. Razlozi za raskid ugovora o poklonu su neblagodarnost (nezahvalnost) poklonoprimca ili osiromašenje poklonodavca.
Budući da je ugovor o poklonu nepokretnosti formalan ugovor, raskid ugovora ne može nastupiti prostom izjavom volje poklonodavca. Raskid se mora zahtevati tužbom odnosno sudskim putem u kom postupku treba dokazati razloge za raskid.
Da li je moguć poklon strancu?
Kada su u pitanju pokretne stvari, strana fizička i pravna lica mogu ih dobijati na poklon po istom tretmanu kao i domaća. Kada su u pitanju nepokretnosti, postoje izvesna ograničenja koja su sadržana u Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu.
Strano fizično lice može pod uslovom uzajamnosti dobiti na poklon pravo svojine na stambenoj zgradi ili stanu isto kao i državljanin Republike Srbije. Ukoliko strano fizično ili pravno lice obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije, može pod uslovom uzajamnosti sticati nekretnine koje su mu neophodne za obavljanje delatnosti. O tome da li postoji uzajamnost, odgovor se može zatražiti od ministarstva pravde.
Da li se strancu može pokloniti poljoprivredno zemljište?
Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu je predviđeno da državljanin države članice Evropske unije može steći poljoprivredno zemljište ako je najmanje deset godina naseljen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalazi zemljište, obrađuje zemljište koje je predmet pravnog posla najmanje tri godine, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo barem deset godina, i ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti. Ovo lice može najviše steći do 2 ha (hektara) poljoprivrednog zemljišta. Ipak ne može sticati zemljište koje se nalazi u zoni do 10 km od granice, koje pripada ili se graniči sa vojnim postrojenjem i kompleksom, ili se nalazi u zaštitnim zonama oko njih, i u drugo zemljište izuzeto zakonom.
Pravni posao koji je suprotan navedenom je ništav.
Odricanje u korist određenog naslednika
U ostavinskom postupku, moguće je da jedan naslednik ustupi svoj nasledni deo drugom nasledniku. Zakon o nasleđivanju definiše da se po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju pravila o poklonu.
Možemo imati situaciju gde jedan naslednik u ostavinskom postupku iza svog roditelja ustupa svoj nasledni deo svojoj rođenoj sestri, a sestra se prihvata svog naslednog dela, kao i dela koji joj je ustupljen. Dakle jedna sestra postaje naslednik celokupne imovine, i to jednu polovinu dobija kao svoj nasledni deo, a drugu polovinu kao ustupljeni deo (poklon od sestre). Poreska uprava će je osloboditi poreza na prvu polovinu zaostavštine jer se u odnosu na svog roditelja od kog je nasledila prvu polovinu nalazi u prvom naslednom redu, dok će druga polovina biti oporezovana po stopi od 1,5% jer se ista tretira kao poklon od sestre, a u odnosu na sestru se ona nalazi u drugom naslednom redu.
Ukoliko želite da zaključite ugovor o poklonu i time pokažete darežljivost i poštovanje poklonoprimcu, ili pak želite da povratite učinjeni poklon usled nedostatka poštovanja i zahvalnosti na strani poklonoprimca možete se obratiti advokatskoj kancelariji Milan Predojević, kako bi Vaš pravni posao bio punovažan u skladu sa pozitivno-pravnim propisima naše zemlje.
